5 grešaka koje pravi skoro svako ko uči njemački
Ove greške se ponavljaju u svakoj generaciji polaznika. Kad ih jednom prepoznaš, prestaneš da ih praviš — i zvučiš znatno prirodnije.
Poslije nekoliko hiljada polaznika, greške postaju predvidive. Ovih pet se javljaju kod skoro svakoga ko govori naš jezik i uči njemački — jer sve dolaze iz istog izvora: doslovnog prevođenja.
1. Glagol na pogrešnom mjestu
U njemačkoj izjavnoj rečenici glagol je uvijek na drugom mjestu. Ne na trećem, ne gdje nam zvuči prirodno.
- Pogrešno: Heute ich gehe ins Kino.
- Tačno: Heute gehe ich ins Kino.
Pravilo je mehaničko: ako rečenicu počneš nečim što nije subjekt, subjekt ide odmah iza glagola. Kad to jednom uđe u uho, prestaje da bude problem.
2. Zaboravljen član uz imenicu
Kod nas članova nema, pa ih mozak automatski preskače. „Ich habe Auto“ umjesto „Ich habe ein Auto“. Rješenje nije da paziš — nego da riječi od početka učiš zajedno sa članom.
3. Wie i als u poređenju
| Upotreba | Riječ | Primjer |
|---|---|---|
| Jednako | wie | Er ist so groß wie ich. |
| Različito (komparativ) | als | Er ist größer als ich. |
Ako ima komparativ — größer, besser, schneller — ide als. Ako se poredi isto sa istim, ide wie. Nema trećeg slučaja.
4. Doslovan prevod predloga
Predlozi se ne prevode jedan za jedan. „Čekam na tebe“ nije „Ich warte auf dich“ zato što je auf naše „na“ — nego zato što glagol warten zahtijeva auf. Predlog uči uz glagol, kao paket.
- warten auf + Akkusativ — čekati nekoga
- sich freuen auf + Akkusativ — radovati se nečemu što dolazi
- denken an + Akkusativ — misliti na nekoga
- helfen + Dativ — pomoći nekome (bez predloga!)
5. Perfekt sa pogrešnim pomoćnim glagolom
Većina glagola pravi perfekt sa haben. Ali glagoli kretanja i promjene stanja idu sa sein: gehen, fahren, kommen, bleiben, werden, aufstehen.
- Pogrešno: Ich habe nach Berlin gefahren.
- Tačno: Ich bin nach Berlin gefahren.
Želiš ovo objašnjeno korak po korak?
Na kursevima prolazimo cijelo gradivo nivoa ovako — sa objašnjenjima na našem jeziku, zadacima i ispravkama.